terrabija

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

Pismo jedne majke

 

Zovem se Ivana, imam 34 god., majka sam dvoje male dece, diplomirani sam inženjer arhitekture, suprug mi je docent na univerzitetu.

Ja sam, sa svojom porodicom žrtva nasilja „nad porodicom“, pišem nasilja „nad porodicom“, jer je ovaj termin gotovo nepoznat javnosti, a život u porodici koja trpi nasilje drugih osoba je bolno težak.

Sve je počelo pre 5 god., kada je On, fizički napao mog supruga sa mojim dvogodišnjim sinom u naručju. Dete je plakalo satima. Teror se odomaćio u našem dvorištu, više ga nismo merili satima i danima već mesecima i godinama. On je sagradio vilu pored naše male porodične kuće, nabavio psa koji se savršeno uklapa sa njegovim zelenim travnjakom i njegovom porodicom iz kataloga.

Bio je 20 mart 2012., 5 rođendan mog sina, u tom trenutku sin mi je imao veoma težak oblik atopičnog dermatitisa koji je zahvatio gotovo celo njegovo telo, dete nije izlazilo iz kuće. Počeo je rođendan, dolaze nam drugari, našoj sreći nema kraja. Deca se bezbrižno igraju u dvorištu sa loptom. Moj sin se povratio, probudio, uživa, smeje se sa ostalom decom. U jednom trenutku lopta odlazi prema Njegovoj ogradi, Njegov uglađeni pas, trči prema ogradi i sumanuto skače prema lopti, deca ne prilaze, pas sa suprotne strane ograde je rotvajler i veoma je besan, dolazi On, sa svojom cenjenom suprugom, pomoću štapa uzima loptu sa našeg poseda i baca…mislili ste deci… deci koja čekaju svoju loptu…ne on baca loptu svom psu koji je u nekoliko sekundi raskidao na komade. Nema objašnjenja, on je Zao. Pitamo ga: “ Zašto ste to učinili“…“ Pa morao sam vidite kako je pas poludeo za loptom, na kraju krajeva ta lopta košta 10 din..“.

Koliko košta osmeh mog deteta pitam se ja…

Lopte u našem dvorištu više nema, trčanje dece je zabranjeno jer to smeta njihovom psu.

Mi živimo na selu, kao mladi bračni par poželeli smo da formiramo manje domaćinstvo. Nabavili smo 6 koka nosilja i jednog petla, da nam peva i greje dušu. Pitate se šta se desilo. Stigla nam je komunalna inspekcija i zabranila nam da držimo koke na selu, mislite da je to apsurd, e pa nije kad imate moćne prijatelje. Možete malo promeniti zakon i zabraniti ljudima da drže kokoške na selu. Dotična osoba je smatrala da koke proizvode muve, i da ona ne može da živi od muva…a petao, znate, ujutru kukuriče, i to remeti njihov savršeni san poltrona i ulizica. Platili smo i kaznu, zbog njihovih uticajnih veza, a naš san o petlu koji nas budi, će morati da pričeka.

Pitate se koje on…on je sve ono što je ova zemlja, Srbija, iznedrila proteklih desetak godina, on je bivši ministar, supruga mu je sudija, a deca po privatnim školama, on ima 5 stanova i luksuznu vikendicu sa velikim voznim parkom.

On je taj kojem je država omogućla da oseti dejstvo moći nad narodom. Mi smo, pred njima, svi građani drugog reda, naše postojanje je ništavno, naše porodice ne zaslužuju spokojan život, bez obzira čime se bavimo.

On ima pravo da upravlja našim životima i posedima jer mu je Država i sistem to omogućio.

Sve se nastavlja i dan danas, opisala sam samo nekoliko događaja iz naše svakodnevnice. Naše priče su se svele na objašnjenja o tome gde počinje zlo i gde se završava ljudska pohlepa.

Za početak razmišljamo da napustimo ovo mesto, ne mislim mesto gde trenutno živimo, već državu jer naša deca nisu zaslužila da žive u državi kojom upravljaju ljudi koji ne poštuju osnovu svakog društva, a tu je na prvom mestu porodica sa pravima deteta na slobodan psihičko, fizički razvoj bez torture.

Pitam Vas, zašto ostati? Možda zato što su nam se deca rodila u ovoj kući, možda zato što smo ovde za svakog od njih kada se rodilo posadili po jedno drvo, možda zato što imamo skladan brak i živimo sa puno ljubavi, možda zato što je ova mala kuća sve što imamo i što nas podseća na jednu davnu zamišljenu sreću u trenutku kada smo je kupili? Možda…

„On“ ima svoje ime prezime i možda upravo prolazi pored vas, i priča sa vašom decom, a vi ne znate ko je taj čovek…vreme je da saznate da ovakvih ljudi ima.

„On“ ima svoje ime i on je jedan od „Njih“, ja imam svoje ime i ja sam jedna od „Vas“.

Advertisements

61 thoughts on “Pismo jedne majke

    • Molimo Vas da budete strpljivi. Razumemo gnev ljudi koji nam se javljaju. Naravno, nikakav problem nije objaviti ime. Nije strah u pitanju. Međutim, mi smo ozbiljni i odgovorni ljudi i u ovom trenutku nam je važno da vidimo da ljudi reaguju na ovo. Budite uvereni da ćemo učiniti isključivo ono što je najbolje kako za nas, ali isto tako i za mnoge druge. Problem je veoma suptilan i kao takav može biti rešen isključivo od strane institucija naše države u koje moramo, uprkos svemu da verujemo.

  1. Pa recite njegovo ime, pa da mi ostali stanemo iza Vas. Dosta je bilo prećutkivanja ovakvih stvari.

  2. navedite njegovo ime i prezime ili vase pa ce ljudi znati o kome je rec

  3. NAZALOST TO JE SUROVA ISTINA DANASNJICE , AKO VAM JE UTEHA ZNAJTE DA NISTE SAMO VI DOZIVELI TAKVU SUDBINU IMA JOS LJUDI KOJI KUKAJU ZBOG TAKVIH U KOMSILUKU . OVO JE MOZDA JEDAN OD NAJBOLJIH PRIMERA KAKO TAJ OLOS ZLOSTAVLJA OBICNE LJUDE I KOJI POKAZUJE KAKVI SVE , NAZOVI LJUDI , VRSE NEKE VISOKE FUNKCIJE U OVOJ DRZAVI . NEMATE RAZLOGA DA NAPUSTATE ZEMLJU JER CETE IM UCINITI ZADOVOLJSTVO TIM CINOM , ONI IZGLEDA TO BAS I ZELE DA MLADI LJUDI ODU IZ ZEMLJE PA DA ONI VRSLJAJU KAKO IM SE PROHTE I DA SVE RASPRODAJU . MOZDA BI BILO DOBRO DA SNIMITE NEKI DOGADJAJ SLICAN OVOME KOJI STE OPISALI – SA LOPTOM – PA DA PRIKAZETE NA FEJSBUKU, NEKA NAROD VIDI KOJI JE TAJ MAGARAC STO MISLI DA PUSTA KISU I VEDRI . POZDRAV I ZELIM VAM DA SE STO PRE RESITE TE BUDALE .

  4. Bilo bi ipak dobro da si napisala IME! Strasno je kad ti takvi ljudi bespotrebno ruše snove.Bez obzira na sve treba zbog dece da razmislite da se preselite!

  5. Zasto niste NJEGA imenovali??
    Dok god se sve bude pisalo inicijalima,nadimcima.. Dok god se bude krilo, nista se nece resiti. Tako mislim i o ovom slucaju! Pozdrav!

    • Mnogi se javljaju i traže da objavimo ime. Ime će se sigurno saznati. To sigurno. Budite uvereni da nije strah razlog zašto im imena još uvek nisu objavljena. Godine maltretiranja, torture, pretnji i uvreda su nas naučile da ne reagujemo momentalno na direktne provokacije. Nakupilo se mnogo toga. Mnogi su ih svih ovih godina štitili. Činjenice na koje smo ukazivali su često bile uklanjane i brisane. Niz grešaka su učinili u prethodnih mesec, dva, zaslepljeni svojom prividnom moći. Nadležne institucije su o tome obaveštene, i čekamo njihov odgovor.

      • DRZIM VAM PALCEVE 🙂

      • Pa to onda obecava, ukoliko su napravili niz gresaka… U tom slucaju Vam zelim svu srecu! Na Vasoj strani su mediji (koji su naravno mahom cenzurisani), ali pritisak putem medija je glavni, ili bar pretnja medijima! U tom slucaju i sudovi i ostali ljudi iz vrha vlasti koji ga brane ili negiraju da se nesto desilo, mogu da pokleknu. Verujte samo tako smo se izborili u slicnoj situaciji. Niko od stranaka, bile na vlasti ili ne, ne zele da izgube kredibilitet zbog jednog bahatog clana kad im se zapreti medijima. Sve najbolje!

      • Hvala na odgovoru. Strpljivo ocekujem i ime i prezime osobe a i vas konacni mir. Dosta ljudi je uz vas! Ne gubite nadu! Pokazite zube jer jedino tako je moguce ziveti u srbiji! Pozdrav!

  6. ZALOSNO DA TOGA IMA,DA IMA TAKVIH LJUDI,TAKVE TREBA IGNORISATI I ZIVETI SVOJ ZIVOT KAKO REKOSTE SLOZNE PORODICE.ALI PRE NEGO NAPUSTITE TO MESTO I MOZDA DRZAVU ZAPAMTITE DA TAKVI LJUDI ZIVE I U VASEM KOMSILUKU A I U MOME,NIJE LAKO VAMA ALI TAKVI DUSMANI NE PODNOSE DA BUDU IGNORISANI,NE TUGUJTE JER I NJEGOV SAT KUCA A VI SE VOLITE I CUVAJTE ONO STO IMATE I BUDITE PONOSNI A NE TUZNI

  7. I mi razmisljamo da napustimo ovu drzavu iz mnogo razloga, ali bahatost pojedinca (ima ih vise, naravno) kome je dat sistem na upravljanje PROTIV naroda, umesto u sluzbi naroda je jedan od najglavnijih razloga i, kad bolje razmislim, pokriva sve razloga zbog kojih cemo i otici iz ove zemlje koja nije zasluzila svoje gradjane.

    • Strašan je osećaj razmišljati o odlasku zbog ovakvih ljudi iz ove divne zemlje. Da, zemlja je divna, kao i ljudi, bar najveći deo. Gde god da čovek ode, biće stranac. Ohrabruje nas ovolika reakcija ljudi i mislimo da ima nade. Itekako.

      • Zbog slične situacije moja porodica i ja smo otišli iz Srbije još 1993 god..I nije mi žao,Živim sa porodicom u miru,u kulturnom svetu gde postoji tolerancija i vaspitanje.Mojih troje dece imaju posao koji zaslužuju svojom spremom i trudom.U Srbiji sam se rodila volim svoju domovinu ali domovina mi ništa nije osigurala.Ni miran život ni egzistenciju-

      • Uzasno je sta Vam se dogadja!
        Medjutim ako mislite da cete biti stanovnik u nekoj drzavi jednaki, tu se varate, UVEK, ali uvek ste drugog reda, ako ne i treceg, cetvrtog, specijalno mi Srbi smo satanizovani te nas gledaju u najgorem svetlu.
        Zivela sam preko 35 godina u inostranstvu, a i sada odlazim tamo cestoi znam iz prve ruke da je tako. Licno nisam iskusila jer su me smatrali Svedjankom (verovatno radi moje plave kose?), ali znam da i sa tom cinjenicom nisam bila ravna njima u njihovim ocima i NIKADA to necemo ni biti!
        Ipak sam iskusila sa komsilukom neprijatene trenutke i prodala sam moju prekrasnu kucu radi toga!
        Zlih ljudi ima svuda, pa i cak na „kraju“ sveta gde sam ja zivela!Preselila sam se i nisam imala dobre komsije, ali su prodali svoju kucu i novi se doselili i sada je divno, cak i pomazu moju cerku koja je ostala tamo, da Grci su, nekako nasi.
        Postoji i problem specijalno u Evropi za decu, otudjuju decu od roditelja i jos kojecega ima!
        Ovde sam dozivela sok jer su mi srusili deo stana u centru Beograda koji navodno nije bio legalan i to samo 2 dana pre mog povratka iz inostranstva i dva dana pre Nove Godine i ma sta sam ucinila i molil da bar pricekaju dok nestignem i advokata uzela, nije vredelo…..
        Ipak ostajem u svojoj otadzbini jer ako moram da nesto istrpim neka bude to od nasih, a ne od stranaca, ujedno ja i suprug zidamo u blizini Beograda srpsku kucu sa konakom dodatnim i druzicu se sa umetnicima (ujedno je to i nas biznis) te cu biti sa stvaraocima i divnim ljudima.
        A, da, plac je usamljen od drugih kuca i pogled na Kosamj mi stavlja osmeh na lice!
        Zelim Vam brzo razresenje lose situacije i da lepo zivite za svojom decicom!

    • Nemoj da Vam pune glavu sa ovakvim laznim tekstovima protiv Srbije, ljudi koji su satro u strahu a ne smeju ni ime da kazu. Mislite da je izvan zemlje bolje, raspitajte se malo bolje i detaljnije… poz

  8. Strasno, ali jos zalosnije je sto takvih ima koliko hocete! Lepu smo demokratiju dobili! Nece biti nista dok ovaj narod ne ustane i uzme motke u ruke! Narode opameti se vise! Mi placamo sve njihove besne hirove – odmore, strane skole za decu, automobile, godisnje odmore,…

  9. Procitala, zanemela, suze su mi napunile oci. NE ODUSTAJTE OD SVOG SNA , NIKADA. Vas odlazak bi za njih znaico „pobeda“ ( malim slovom pod navodnicima ) . I to ce da prodje, brze nego sto mislite. Ima NEKOG iznad „zakona“ , ja verujem u to .

    ….naletela sam i ja na „takvog komsiju“…. uziva u neznanju i luksuzu, prazan, nesrecan….

  10. nazalost, svuda je isto…

  11. Ne vidim drugo rešenje ovog problema, a da je legalno, osim da se promeni sve iz korena u ovoj nekada velikoj državi, a sada malom izgubljenom zombiju.. A to je nemoguće, odnosno nije moguće svakako na neko duže vreme…

    Ko može da ide… Neka ide.. Ko hoće da se ovome suprotstavi, neka bude svestan da je to nemoguće redovnim, pravnim i legalnim putem… Jer, države nema, pa ni zakoni ne služe onom što bi trebalo da im bude svrha…

    • Hvala Vam na komentaru. Ovakvi problemi i moraju da se reše isključivo legalno. Strpljivo smo čekali da Oni kao i drugi njihovi pomagači, naprave niz ozbiljnih grešaka. Njihove greške smo prikazali različitim nadležnim institucijama. Čekamo njihove reakcije.

  12. Procitala sam tekst do pola i vise nisam mogla, ako je i za zivot u Srbiji, mnogo je, premnogo, strasno i jezivo, Covek ostaje bez teksta, ne shavta kako neko moze da radi sta god mu se hoce, a neko drugi nema pravo ni na najobicnije radovanje sa svojom decom. Ne znam moze li nam i Bog pomoci, daj Boze da moze.

  13. Ovo je surova realnost,ali i nad popom ima pop!!! Imate podrsku obicnog naroda,ne odustajte,i imenujte tu barabu bahatu!!!

  14. Prica je potresna, ali nažalost bez imena potpuno neproverljiva. Tako biste mobilisali ljude, proizveli neku reakciju, konstruktivno delovanje, a ovako samo raspirujete već postojeći gnev koji postoji u ljudima.
    Bezimene priča postale su svakodnevica i nešto na šta se, sem komentara koje ste već dobili, ne reaguje.
    Evo nažalost, meni ce biti potreban jos jedan impuls jači od ovog da se ponovo uključim jer ce me u vrtlog uvući druge priče, jednako ili više potresne.

    • Hvala Vam na Vašem komentaru. Razumemo Vaše mišljenje, ali morate imati u vidu kompleksnost ovog problema. Vidite, recimo slučaj sa loptom od 20. 3.2012., koji je po sebi razgnevio ljude, bio je uredno prijavljen nadležnoj policijskoj stanici. Lično smo cela porodica otišli do policijske stanice i opisali šta se desilo. Tek 6.maja 2012 (Nedelja, Đurđevdan i izbori tog dana, ako se sećate), pojavili su se dvojica uniformisanih policajaca da uzmu izjave od Njih, jer su oni tog dana boravili na svom posedu. Inače Njihove adrese stanovanja su u drugom gradu. Rečeno nam je da će biti podneta prijava. Sledeće godine su se desile druge strašne stvari zbog kojih smo se morali obratiti nadležnim strukturama zbog propusta od strane policajaca, a povodom jednog drugog slučaja. Tada smo nakon uvida u dokumentaciju slučajno saznali da celog slučaja u vezi sa loptom jednostavno nema. Izbrisan. Na našu primedbu o dolasku policajaca 6.5.2012, komandir policije je jasno i glasno rekao da je on tog dana bio dežuran i da nikakvi njegovi ljudi nisu bili poslati na pomenutu lokaciju! Ostali smo zgranuti. Vidite, osobe sa kojima imamo konflikt su tokom ovih godina, svojim saučesnicima učunili brojne ljude na odgovornim funkcijama. Morate imati u vidu činjenicu o kakvim ljudima se radi i da sada svaki korak mora biti dobro promišljen. Naime, ovde nisu više samo u pitanju naše moćne komšije.

      • Strasna i vrlo nezgodna situacija koja se nazalost moze sresti u svakom gradu i selu,preporucujem vam kad sledeci put odete da ih prijavite nadleznima povedite advokata ili barem snimite mobilnim telefonom i onda cete imati dokaze da ste bili(iako nisu validni na sudu ali ce barem sira javnost moci da ih vidi pa onda nek se nadlezni cesu tamo gde ih ne svrbi)

  15. Nažalost sve ovo, ali u drugom ruhu i mi preživljavamo. Kasnije ću pojasniti… Nažalost ne mogu vam napisati reči ohrabrenja! I nažalost i mi razmišljamo od kratkoročnog prodavanja kuće i menjanja mesta boravka do odlaska u zemlju gde je sistem ipak drugačiji (iako znamo da nigde ne cvetaju ruže):

    Naša borba traje već nekih 50 godina i dočekala je i 5 generaciju moje porodice. Verovatno zato što nismo stoka i ne idemo mimo zakona već sve po zakonu i pravilima. U našem stanu živi čovek koji nema na to prava po Zakonima ove države (on misli da ima), ne plaća stanarinu, ne plaća račune. Mi plaćamo sve to jer institucije bi nas teretile za dug pošto smo na papiru mi vlasnici. Uz sve to više puta je napao članove moje porodice, i još češće se verbalno iživljavao. Naravno sve to vreme se mi uzdamo u sud i zakon ove države i strpljivo čekamo pravdu.
    Na kraju i stiže rešenje koje potvrđuje naše tvrdnje. Avaj! Nakon žalbe Apelacionom sudu, sud kaže da smatra (ne poziva se na zakone!!?) da on može tu da živi na neodređeno… I da smo mi kao stranka koja u ovom slučaju gubi spor plati njemu troškove suđenja. E onda moji roditelji (1 na sizu, dr. mali penzioner) dižu kredit da bi čoveku za kojeg plaćaju račune, porez, koji nas maltretira itd. platili i troškove suđenja. Da ne spominjem zdravstveno stanje koje se zbog ovakvih situacija pogoršava.

    Ne želim da vas obeshrabrim, ali bojim se da prepuštanje slučaju državnim institucijama nećete nipta rešiti. MOžda još i budete morali njemu da se vi izvinjavate i lii da mu plaćate…

  16. Žalosno,sta drugo reci! Sramota! Moje licno misljenje da bolje nikada biti nece i mozda je najbezbolnije otici odavde!

  17. DA JE ISTINA SVE STO JE NAPISANO REKLA BI IME

    • Na prethodne slične primedbe vezane za konkretno ime, možete videti naše odgovore. Poštujemo Vašu kritičnost. Na kraju krajeva, svi mi moramo imati određenu dozu sumnje prema svemu. No, setite se prethodnih skandala koji su se pojavljivali u medijima. Planu, i sagore na tren. I obično se ništa ne reši. Ovakav pristup je nov i originalan. Prilagođen je trenutnim društvenim okolnostima i situaciji. Mi znamo da su oni koji treba ovo da reše zbunjeni sa svim ovim. Ali moraće nešto da reše.

  18. OSTAJTE OVDJE…
    Ostajte ovdje!…Sunce tuđeg neba,
    Neće vas grijat kô što ovo grije;
    Grki su tamo zalogaji hljeba
    Gdje svoga nema i gdje brata nije.
    Od svoje majke ko će naći bolju?!
    A majka vaša zemlja vam je ova;
    Bacite pogled po kršu i polju,
    Svuda su groblja vaših pradjedova.
    Za ovu zemlju oni bjehu divi,
    Uzori svijetli, što je branit znaše,
    U ovoj zemlji ostanite i vi,
    I za nju dajte vrelo krvi vaše.
    Kô pusta grana, kad jesenja krila
    Trgnu joj lisje i pokose ledom,
    Bez vas bi majka domovina bila;
    A majka plače za svojijem čedom.
    Ne dajte suzi da joj s oka leti,
    Vrat’te se njojzi u naručju sveta;
    Živite zato da možete mrijeti
    Na njenom polju gdje vas slava sreta!
    Ovdje vas svako poznaje i voli,
    A tamo niko poznati vas neće;
    Bolji su svoji i krševi goli
    No cvijetna polja kud se tuđin kreće.
    Ovdje vam svako bratsku ruku steže –
    U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
    Za ove krše sve vas, sve vas veže:
    Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,
    Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
    Neće vas grijat kô što ovo grije –
    Grki su tamo zalogaji hljeba
    Gdje svoga nema i gdje brata nije… Gledao sam kako početkom 90. odlazi moja generacija, gledam kako nam sada odlaze deca.Koliko još rasejavanja nas , a ostanaka njih.ŽELIM DA OSTANEM OVDE BEZ OBZIRA NA SVE, a nemam ništa.

  19. Milorade u pravu ste.Mi smo otisli i ova pesma mi zvoni svaki dan u glavi.

    • A šta imaš od pesme?Možeš je čitati i tamo gde si obezbedio sebi egzistenciju.Mi smo prvenstveno otišli zbog dece,Grizla bi me savest da nisam sve učinila da ih spasem od besposlice i nekulture.Svi troje su zaposleni,imaju 20 godina radnog staža.Da napomenem da smo suprug i ja otišli u svojoj 48 godini,Znači počeli sve iznova.Ako ste mladi idite što pre!!!!!

  20. Mogu samo da šerujem.Očajna.

  21. Navijamo za vas !!! Samo napred !!!

  22. da je bolje u nasoj Srbiji nebi narod bezao po citavom svetu zbog takvih kao sto je vas komsija i jos puno takvih propusta u nasoj zemlji..posten rad se ne ceni a takvi ljuti se postuju i cene…sramota……

  23. Pročitao sam tekst za grčem u želucu jer me je podsetio na neka moja preživljena iskustva tog tipa. U razne pritiske na mene su bili uključeni neki članovi policije, a takođe i neke sudije. Na kraju se sve ishodilo povoljno po mene ako izuzmem nerviranja, nesanice, čir na želucu…

    Iz cele situacije sam naučio sledeće:
    -Morao sam iz defanzive da pređem u oštru ofanzivu tukući napadača njegovim oružjem
    -Morao sam da istrajem do kraja
    -Svaka pomoć i podrška (uglavnom nezakonita, a koju je imala druga strana) ima svoj domet, a služi da prestraši i slomi moj moral i tako me natera da odustanem.
    -Ukoliko sve predugo traje ili „dižem prašinu“ bez straha od posledica, to primiruje ili potpuno koči te „pomoćnike“ iz vlasti koji počinju da strahuju za svoje položaje ili radna mesta jer su oni spremni da napadaču pomažu samo u određenoj meri koja njih lično ne ugrožava.

    Nadam se da će barem nešto od ovog gore da vam pomogne u traženju vašeg puta ka miru i sreći.

    p.s. preporuka ovima koji očekuju i traže da objavite ime NJEGA – ne tražite to, ljudi, ako ne želite da ovoj napaćenoj porodici natovarite još i NJEGOVU tužbu zbog ko zna čega…

  24. Svaka čast na hrabrosti! Iskrena podrška!

  25. Ja posle skoro 15 godina zivota u inostranstvu, odgovorno tvrdim da nije bolje u Srbiji. Zao mi je sto ljudi trose energiju na pokusaja sopstvenog ubedjenje da treba oostati. Ne treba ostati! To je zemlja ne, mediokriteta, nego neceg mnogo nizeg od mediokriteta. To je zemlja gde besni stizu u buljucima, kupuju diplome i znajuci da nevrede, pocinju da politiciziraju, da grebu, da otimaju, jer samo tu neko ko je prosecan ili ispod-prosecan moze da bude iznad-prosecan. I zato se i voli taj sistem. Jer brutalni i nesposobni imaju jedinstvenu sansu da uspeju. I znaju da ni u jednom drugom sistemu ne bi imali takvu sansu. Verujte mi, otici u inostranstvo uopste nije toliko tesko kao sto izgleda. Niti su ljudi koji ovde zive (na Zapdu) po pitanju strucnosti bolji ili gori od nas. Strucnjak je strucnjak, odakle god da dolazi. Onaj ko hoce da radi, on je radnik odakle god da dolazi. A ljudi koji zive na Zapadu (Nemacka, Holandija, Danska, Svedksa itd.) su mnogo tolerantniji od nas i korektniji, mada i hladniji. Ja vec 15 godina ucim sta je toleranicija i svakim put kada dodjem u Srbiju, a rado dodjem, priznajem, padnem u nesvest kad vidim koilko kod nas ima netolerantnosti na svakom koraku. Koliko smo iracionalni i destruktivni prema sebi i drugima. Opet, priznajem i to, samo u Srbijici moze dan (makar na odmoru) da traje i da traje, i da se iznova nastavlja, i da se pojavljuju neki ljudi, da neki drugi odlaze, i da se pije, i da se jede, i da se nepalnirano slusaju svirachi u kafani, i da se smeje, ljuti, grli, ljubi, svadja, sve u jednom danu. Toga na Zapadu nema! Da zavrsim, ipak je bolje birati letargiju (Zapad) nego smeh i plac (Srbija).

  26. Kod mene u zgradi je prodavnica brze hrane registrovana kao salterska prodaja a bastu drzi na parking mestima iznajmljenim od parking-servisa, radi od 0-24h, nocu se skuplja bagra, piju, lupaju, pustaju muziku iz kola, a cesto se i potuku. Pisali smo prijave, zvali komunalce, policiju, i nista ne pomaze. Nama nema odmora nocu od buke. Ova drzava uopste ne stiti ljude od maltretiranja.

  27. Iz iskustva je najbolje skloniti se…. olos je olos i samo saznanje da vam je za vratom je dovoljno tesko…

    • Skloniti se, znači otići sa svoga. Znate, ovo je sve što imamo. Nismo dobili, ili nasledili. Kada smo ovo kupili bili smo srećni jer smo krenuli da naše snove pretačemo u materijalno, u stvarnost, u nešto naše oličeno u formama koje svoj izvor možda vuku još iz dečijih dana. Svaka biljka u našem dvorištu ima svoju priču. Svaki kamen. U svaki deo našeg poseda uložili smo sebe i uneli svoju dušu. Svaki pedalj je oblikovan da traje i kada nas ne bude. Uživali smo u stvaranju ovoga. I ne bi smo samo tako odšetali.

  28. dzaba i da se okupe ljudi i da na bilo koji nacin sabotiraju dvoriste, kucu/imanje doticnog, on bi lepo covek iznajmio bager i srusio malu kucicu jadnih neduznih komsija, i opet se izvukao…

    • Mi se borimo. Itekako. Ali na civilizovan način koristeći zakonom dozvoljena sredstva. Uskoro ćete na ovom blogu videti tekst kojim ćemo opisati jedan deo naše borbe vezan za kokoške, a što je pomenuto u ovom pismu. Znate, oni svoju snagu zasnivaju na radu nesavesnih ili korumpiranih pojedinaca u različitim državnim organima. Pa samo u slučaju vezanim za kokoške, smo se osvedočili u neprofesionalnost rada više od desetak ljudi. A ti ljudi obavljaju odgovorne funkcije. Možda su i vas oštetili. Možda će i vas oštetiti. Verujte da tokom ovih godina, valjda nema državne institucije kojima se nismo obraćali. Stoga je naša borba i borba za malo poboljšanje i života drugih ljudi.

  29. Čitajući ovo pismo shvatila sam da vam se snovi ruše. Vi ste inženjer a suprug docent na univerzitetu i očigledno ste obrazovani dovoljno (naravno uvek može i više) ali vi ste, moglo bi se reći, dobro stojeći. I neko ko je samo malo iznad vas pravi vam pometnju? Ne bih to dozvolila jer samo ljudi sa stavom i iskreni osvajaju a ne prevaranti i ološi. Ne treba da vam kvari sreću neko ali znajte da uvek ima i gore od vas. Neko plače jer nema šta da jede i ne zna kako da prehrani porodicu. Plače jer ne zna kako će iz dugova izaći. Ima i bolesnih, ali ne daj Bože nikome bolest. E to je prava Srbija! Neko ko ima sve, žali se zbog neke sitnice. Onaj ko
    nema ništa nema kome da se žali i moli se Bogu.
    Ljudi po selima nemaju šta da jedu, rade za jednu dnevnicu koja nije dovoljna bukvalno ni za šta. Imamo i agrarnu krizu je l’ da? Samo treba vreme braće Grah da se vrati kada je Gaj Grah uveo žitni zakon gde će svi dobijati žito da jedu, ako ništa drugo. Ne meso, čajne, kobasice, krem, marmelade, čokolade.
    Jedino ne dobijaju nikakva prava oni koji nemaju para a oni koji ih imaju osećaju moć da mogu a rade šta žele.
    APEL ZA SVE!!! POMAŽITE LJUDIMA, NOVČANO, DUHOVNO KAKO GOD, nije krivac Srbija već i mi sami.
    (Ovim odgovorom ne želim pošiljaoca da uvredim, niti na bilo koji način da ugrozim)
    Hvala vam.

  30. Molim Vas da radi svoje porodice i svoje bezbednosti ne objavljujete njihova imena. Citajuci Vasu pricu mnogi ljudi ce gledati mojim ocima i nece traziti imena vec ce realnije pogledati na stanje u Srbiji.Zelim Vam srecu i molim Vas ako imate mogucnosti preselite se u bezbednije mjesto.Mnogo lijepih pozdrava i srecno.

  31. Probajte da se sprijateljite s kerom , nije teško . Rotvaleri samo deluju strašno, ali su prave maze i dobrice kad vas prihvate. Kroz ogradu, kad niko ne vidi … počeće on već da maše repom i da se raduje sitnim poklončićima . Nije sve baš tako crno … posle će i komšija da legne na rudu … čini mi se da se niko u komentarima nije setio da je možda moguće sprijateljiti se s komšijama , pa ma kakve zverke i ološi bili …

    Evo ja na primer imam referenta za mačke i pse u komšiluku, a moja mačka voli da ulazi ljudima u kuću , gde god vidi otvoren prozor ona uđe i voli da se izvali po njihovim krevetima, foteljama i sl … Pretili su mačko-ubistvom a i gazdarice .. i sve to meni lepo prenese komšinica koja prati situaciju. Naravno, mačka se sama izvuče ih problema , jer ni ne zna da ih ima . Problem naprave ljudi …
    U komšiluku imamo vučjaka koji gromoglasno laje od zore do zore na svaki zvuk i pokret a životari jadan u boksu u zadnjem dvorištu . Sve je to nesnosno bilo, ali se ispostavilo da se on dernja jer je sam i dosadno mu je . Srećom životinje ne prave razliku ko s kim ne govori ili se mrzi , tako da smo uspeli da utihnemo kera samo s malo pažnje i hrane ubačene preko ograde.. tako je ukapirao da ne mora da divlja na svakog ko mu se približi …

    Poenta je pokrenuti situaciju u neočekivanom smeru, savladati planinicu zvanu Ego pa onda stvari izgledaju sasvim drugačije nego kad umesto nas komuniciraju naši kompleksi i frustracije, predubeđenja i predrasude . Komšjie su komšije i ne mora uvek da im crkne krava… vreme je zaista da se nešto menja inače svi odoše u to jebeno inostranstvo gde ne cvetaju ruže iako je bolja letargija nego ludnica koja ovde vlada…

    Verujte da bi vam nedostajao nadrndani i bahati komšija kad bi ste otišli u inostranstvo gde su ljudi odvojeni visokim ogradama koje nose u duši a ne na međi … U tom inostranstvu nema ni takvog miksovanja staleža i kasti komšija , pa je i to dosadno …

    Unesite malo vedrine u sve to , rođendan je mogao da ne propadne zbog lopte i kera , da ste bili maštovitiji .. ili ste previše identifikovani sa položajem žrtve da vi nemate ono što vam pripada , a on ima ono što mu ne pripada jer nema diplomu državnog fakulteta koji se teže završava nego kad se kupi na privatnom …. tako da stvari prosto ne mogu da budu drugačije …

    Ipak ste previše fokusirani na to da taj NN zaslužuje da mu se seme zatre, da izgubi sve što ima, da završi u zatvoru … a on vas mrzi zato što zna da tako mislite … ograda je neprobojna…

    Probajte sa – dobro jutro komšija kako ste – makar da ga iznenadite

    Smejte se ljudi , smeh je zarazan i lekovit … osmehujte se barem ….

    Kakvo inostranstvo , tamo će da vas čipuju i vakcinišu , da vam naplate šetnju po šumi i vazduh koji dišete, hranićete se sa GMO bolesnom hranom, da bi vam uzeli sve pare koje ćete zaraditi za lečenje za koju godinu . Najveća cena koju ćete platiti biće vaša deca koja će postati roboti sistema u koji budete otišli .

    Mi jesmo zemlja seljaka i prostačina , ali nije to jedino čega ima ovde . Nisu oni baš tolika većina. Moć koju imaju dajemo im upravo mi , sitni …koji ih pumpamo svojom mržnjom, zavišću prezirom itd. da, glasovima na izborima … naravno .. ili neodlaskom na glasanje …

    Posadite lavandu umesto pevca .. isto i ona zrači lepotom … realno i ja bi radije videla pevca u loncu nego da mi kukuriče čim odbije ponoć … i to iz komšijskog dvorišta…. čarke i svađe ipak prliliče danu nego noći ..

    fokus na lepe stvari i svima dobro … i ja bi trebala da se odselim u Tunguziju zbog mojih komšija i familije okolo .. ali neću baš zinat. Imam dva kera koji ne laju i mačku , rusku sivu i njenog sina, nadobudnog mačora koji osvaja teritoriju .

    Moj stric mi je u poverenju ispričao – da mora da ga juri metlom i viče na njega, da bi ostao u životu, jer ako komšiluk posumnja da on voli mačora , neko će sigurno da ga otruje ….
    hahahaha… eto budite domišljati i lukavi kao taj moj stric .. i ostanite na tom svom imanjcu .

    mnogo pozdrava

    • Hvala vam na vašem komentaru. Međutim, ono što je opisano u ovom pismu se desilo još pre dve godine. Morate se zapitati zašto se ovo tek sada pojavilo. Pa da smo hteli skandale, još davnih dana bi smo ovo objavili. Pre godinu dana smo imali veoma ozbiljan konflikt na našem posedu. Ni to nismo izneli u javnost. Verujte nam, neke stvari ne biste želeli da čujete. Takođe nam verujte, da smo veoma uplašeni za svoju bezbednost. Izrečene su konkretne pretnje i granica je pređena. Drugi, tj. institucije sistema moraju da preduzmu nešto.

  32. Повратни пинг: Pismo jedne majke | Бранко Г. Милосављев

  33. Neće ni on doveka, a treba mu biti zahvalan jer se „prekomerno“ osilio, premda bi u protivnom izostao sav ovaj (vaš, naš, moj) bes. Zamor je doveo do toga da društvima na našem podneblju nažalost treba i malo više vremena i malo žešće trpnje ne bi li ustali protiv tiranina.

    Puno sreće želim.

  34. Ovo samo moze da razume neko ko je u slicnoj situaciji..stasno je to kad nema zakona u drzavi..kad neko vrsi nasilje nad nekim a tu nema ko da stane na put tom nasilju ili ne zeli..kazu dogodilo se ubistvo a niko ne gleda uzrok tog ubistva…

  35. Pitala bih vas neke koji dovodite u pitanje iskrenost ove gospodje. Pitala bih vas da se vama nesto slicno desava da li biste imali hrabrosti da saopstite to ime. Pitala bih vas da li biste se upustili u avanturu zrtvovanja svoje porodice zarad spominjanja tog imena. A onda bih vas pitala da se prisetite u kojoj zemlji zivite!

  36. Poštovani čitaoci ovog Bloga. Kao što veoma dobro svi znate, u Srbiji je trenutno tragična situacija. Sve ostalo, u odnosu na to, je sada manje važno. Kada se dese ovakve tragedije, prestaju sukobi, i svi treba da se okrenu ka pomoći nesrećnim ljudima. Iz tog razloga, neće se puštati nikakvi komentari na ovom Blogu i mi ćemo trenutno prekinuti aktivnosti na njemu, dok se celokupna ova sitacija ne stabilizuje. Ovo su vremena za heroje. Neka nam je svima na umu sledeća misao: „Herojstvo se ne sastoji u ljudskim slabostima koje često u zabludu i u krajnost vode, već u bezgraničnom požrtvovanju. „, rekao vladika Velimirović.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s